Naknada štete – materijalna i nematerijalna
Prema članu 154 Zakona o obligacionim odnosima, osoba koja prouzrokuje štetu drugome ima obavezu da je nadoknadi, osim ako dokaže da je šteta nastala bez njene krivice. Advokati potvrđuju da se u većini slučajeva radi o običnoj nepažnji, što znači da se ne odnosi na teže oblike krivice poput grubih propusta ili namere. Ukoliko postoji teži oblik krivice, tužilac ili oštećeni su dužni da to dokažu. Na primer, vozač koji ošteti ogradu dvorišta zbog obične nepažnje snosi odgovornost za naknadu štete. Međutim, ako tužilac tvrdi da je šteta namerno prouzrokovana, moraće to i dokazati pred sudom.
Ako ste pretrpeli štetu i trebate pravnu pomoć, slobodno kontaktirajte Advokatsku kancelariju Danilo Jovanović.
Šteta može biti materijalna ili nematerijalna, proizlazeći iz oštećenja materijalnih dobara ili povrede nematerijalnih dobara poput časti, života ili zdravlja. Materijalna šteta obuhvata troškove popravke ili zamene oštećenih dobara, dok se nematerijalna šteta manifestuje kroz psihički ili fizički bol, strah i slične emocionalne posledice. Cilj naknade štete je repatrijacija, odnosno vraćanje oštećenika u stanje pre štetnog događaja.
U slučaju smrti ili telesne povrede, naknada materijalne štete može uključivati troškove sahrane ili lečenja, kao i gubitak zarade zbog nesposobnosti za rad. Oštećeni ili srodnici mogu tražiti i naknadu duševnih bolova, gubitka izdržavanja ili pomoći, uzimajući u obzir posebne okolnosti svakog slučaja.
Nematerijalna šteta, kao što je povreda časti ili iznošenje neistina, takođe podleže naknadi štete. Sud može narediti objavljivanje presude, ispravke ili druge mere koje doprinose ispravci povrede.
Sve ove situacije zahtevaju pažljivo razmatranje kako bi se utvrdila pravična naknada štete. Ukoliko niste sigurni u svoja prava, posavetujte se sa Advokatskom kancelarijom Danila Jovanović.
Teme koje će vas možda zanimati: