Naknada štete za povrede u javnom prevozu

Sva vozila moraju biti osigurana. Vlasnici prevoznih sredstava kojima se obavlja javni prevoz putnika i vlasnici drugih prevoznih sredstava, dužni su da zaključe ugovor o obaveznom osiguranju pre nego što se prevozno sredstvo stavi u saobraćaj.

U slučaju javnog prevoza trebalo bi utvrditi ko je vlasnik prevoznog sredstva, da li je to GSP ili privatni prevoznik koji ima ugovor sa gradom, jer su vlasnici prevoznih sredstava kojima se obavlja javni prevoz putnika dužni su da zaključe ugovor o osiguranju putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja (kaže dalje zakon).

Putnik koga zadesi nesrećni slučaj kao što je pad u autobusu, odnosno određeni korisnik prema uslovima osiguranja u slučaju smrti putnika, ima pravo da zahteva da društvo za osiguranje sa kojim je zaključen ugovor o osiguranju njemu neposredno izvrši svoju obavezu. Dakle, ne mora se prvo obratiti vlasniku motornog vozila koji obavlja javni prevoz, već svoje pravo može ostvariti neposredno od odgovornog društva za osiguranje.

Međutim, ako niste putnik u javnom prevozu u gradu, već ste putnik u bilo kom drugom vozilu javnog prevoza (prigradskom, međugradskom i međunarodnom linijskom i vanlinijskom prevozu, autobusu sa prevoz dece i radnika, taksi prevozu…), po istom osnovu imate pravo na naknadu štete. Vlasnici prevoznih sredstava kojima se obavlja javni prevoz putnika dužni su da zaključe ugovor o osiguranju putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja.

Ukoliko vam je potrebna pomoć, a u cilju obezbeđivanja naknade štete za povrede u gradskom prevozu, možete nas kontaktirati nakon čega ćemo pristupiti analizi slučaja te sprovesti sve nephodne mere u cilju izdejstvovanja maksimalne novčane naknade za pretrpljenu štetu.

Napominjemo da je naša advokatska kancelarija specijalizovana za Naknadu štete. Kontaktirajte nas i obezbedite maksimalnu naplatu štete. Naše usluge naplaćujemo u procentualnom iznosu od nadoknađene štete, a ukoliko naplate nema naš rad je besplatan.

Putnik u javnom saobraćaju koji doživi povredu ili postane invalid ima pravo na procenat od osigurane sume koji odgovara procentu invaliditeta, naknadu troškova lečenja koje sam plati i koji ne padaju na teret zdravstvenog osiguranja, a nastali su kao posledica nezgode, kao i naknadu za gubitak zarade usled privremene sprečenosti za rad. U slučaju pogibije porodica nastradalog putnika ima pravo na “osiguranu sumu u slučaju smrti”.

Putnicima u javnom prevozu, smatraju se:

1) lica koja se nalaze u prevoznom sredstvu kojim se obavlja javni prevoz i koja imaju nameru da putuju, bez obzira da li su kupila voznu kartu ili nisu;

2) lica koja se nalaze u krugu stanice, pristaništa, luke, aerodroma ili u neposrednoj blizini prevoznog sredstva, pre ukrcavanja, koja imaju nameru da putuju;

3) lica koja su obavila putovanje i napustila prevozno sredstvo, a nalaze se u neposrednoj blizini prevoznog sredstva, u krugu stanice, pristaništa, luke ili aerodroma.

4) kao i lica koja imaju pravo na besplatnu vožnju.

Iznos najniže osigurane sume na koju može biti ugovoreno osiguranje putnika u javnom prevozu od posledica nesrećnog slučaja, po jednom putniku utvrđuje Vlada, na predlog Narodne banke Srbije. Osigurana suma ne može biti niža od:

1) za slučaj smrti putnika   8.000 evra

2) za slučaj trajnog gubitka opšte radne sposobnosti (invaliditeta) putnika   16.000 evra;

3) za slučaj privremene sprečenosti za rad i stvarnih i nužnih troškova lečenja putnika  4.000 evra.

ZOOS izričito predviđa napred navedenu obavezu za vlasnike:

1) autobusa kojim se obavlja javni prevoz u gradskom, prigradskom, međugradskom i međunarodnom linijskom i vanlinijskom prevozu;

2) autobusa kojim se obavlja prevoz zaposlenih na posao i sa posla;

3) autobusa kojim se obavlja prevoz dece i učenika do predškolskih, odnosno školskih ustanova i od predškolskih, odnosno školskih ustanova;

4) autobusa za prevoz turista;

5) putničkih automobila kojima se obavlja auto-taksi prevoz i „rent-a-kar” vozila;

6) šinskih vozila za prevoz putnika;

7) svih vrsta plovnih objekata, kojima se na redovnim linijama ili slobodno prevoze putnici, uključujući i krstarenja i prevoz turista;

8) svih vrsta „rent-a-kar” plovnih objekata;

9)vazduhoplova čija je namena javni avio-prevoz (redovni, čarter, avio-taksi);

10)turističkih vazduhoplova koji se koriste za kraće prelete i panoramske letove i „rent-a-kar” vazduhoplova

11) kao i za vlasnike  drugih prevoznih sredstava, bez obzira na vrstu pogona, kojima se prevoze putnici, uz naplatu prevoza, u vidu registrovane delatnosti.

ZOOS je predvideo i obavezu vlasnika napred navedenih prevoznih sredstava iz stava 2, da na vidnom mestu u prevoznom sredstvu i voznoj karti naznače podatke o zaključenom ugovoru o osiguranju, a naročito naziv društva za osiguranje i prava putnika po osnovu tog ugovora.

Vlasnici prevoznih sredstava koji obavljaju javni prevoz putnika imaju obavezu da na vidnom mestu u prevoznom sredstvu i voznoj karti naznače podatke o zaključenom ugovoru o osiguranju, kao i naziv društva za osiguranje i prava putnika po osnovu tog ugovora.

Ukoliko oštećeno lice osnovano nije zadovoljno visinom nadoknađene štete, može svoja  prava ostvariti pokretanjem parničnog postupka pred nadležnim sudom.

U ovom slučaju se angažuje i veštak saobraćajno-tehničke struke u cilju izvođenja dokaza, odnosno utvrđivanju doprinosa i rekonstrukcije događaja koji su doveli do nastajanja predmetne štete. Imajte na umu i činjenicu da se u vozila javnog prevoza sve češće i sve više ugrađuju kamere koje neprekidno snimaju putnike, kako bi se sami prevoznici zaštitili od zlonamernih putnika.