Ugovori o radu

Ugovor o radu se zaključuje između poslodavca i zaposlenog i njime se zasniva radni odnos.

Da bi ugovor o radu bio punovažan potrebno je:

– da ga zaključe zaposleni i poslodavac (direktor, preduzetnik, ili osoba koju je poslodavac ovlastio za potpisivanje ugovora)

– da bude u pisanoj formi

– da se zaključi pre stupanja zaposlenog na rad.

Sačinjava se u najmanje tri primerka od kojih od kojih dva zadržava poslodavac a jedan primerak zaposleni. Obaveza je poslodavca da u mestu rada drži najmanje jedan primerak ugovora o radu. Ukoliko u mestu rada zaposlenog ne postoje uslovi za čuvanje ugovora o radu, ugovor o radu se može čuvati u sedištu poslodavca ili drugim poslovnim prostorijama.

Ugovor o radu sadrži:
1) naziv i sedište poslodavca;
2) lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;
3) vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu
4) naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja
5) mesto rada
6) vrstu radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme)
7) trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme
8) dan početka
9) radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno)
10) novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu
11) elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog
12) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo
13) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.
Ugovor o radu ne mora da sadrži elemente iz stava 1. tač. 11-13) ovog člana ako su oni utvrđeni zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa zakonom, u kom slučaju u ugovoru mora da se naznači akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu.

Osnovna prava zaposlenog iz radnog odnosa su:

• pravo na odgovarajuću zaradu (kao i pravo na naknadu zarade i uvećanu zaradu)
• pravo na materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti (novčana nadoknada)
• pravo na odsustvovanje sa rada u slučaju bolesti i naknadu zarade za te dane
• prava u slučaju smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti
• pravo na godišnji odmor i druga odsustva
• pravo na plaćen prekovremeni rad i rad noću
• pravo na zaštitu na radu, zdravstvenu zaštitu i dr.

Probni rad

Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili vise povezanih odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu. Probni rad može trajati najduže 6 meseci, otkazni rok kod probnog rada ne može biti kraći od pet radnih dana i mora biti obrazložen. Ako zaposleni za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje mu radni odnos istekom roka određenog ugovorom o radu.

Radni odnos na određeno vreme

Ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja za vreme trajanja tih potreba. Poslodavac može zaključiti jedan ili vise ugovora o radu na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca pri čemu se prekid kraći od 30 dana ne smatra prekidom u ovom smislu.

Izuzetno ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi:

• ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog radnika do njegovog povratka;
• za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta;
  • sa stranim državljaninom do isteka roka za koji mu je izdata dozvola za rad;
  • za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca čiji upis u registar u momentu zaključenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci;
  • sa nezaposlenim licem kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do pet godina najduže do ispunjenja uslova za penziju.

Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama Zakona o radu ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Ugovor o radu može da se zaključi za obavljanje poslova sa povećanim rizikom samo ako zaposleni ispunjava uslove za rad na tim poslovima. Zaposleni može da radi na poslovima sa povećanim rizikom samo na osnovu prethodno utvrđene zdravstvene sposobnosti za rad na tim poslovima od strane nadležnog zdravstvenog organa.

Radni odnos može da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom na određeno ili neodređeno vreme. Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na zaradu, druga prmanja i druga prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu osim ako za pojedina prava zakonom opštim aktom ili ugovorom o radu nije drukčije određeno. Poslodavac je zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom dužan da obezbedi iste uslove kao i zaposlenom koji radi sa punim radnim vremenom na istim ili sličnim poslovima. Poslodavac je dužan da zaposlene koji rade sa nepunim radnim vremenom obavesti o dostupnosti poslova sa punim i nepunim radnim vremenom na način i rokovima u skladu sa opštim aktom kao i da im razmotri zahtev za prelazak u puno radno vreme. Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme.

Radni odnos za za obavljanje poslova van prostorija poslodavca obuhvata rad na daljinu i rad od kuće. Ugovor o radu van prostorija poslodavca osim opštih elemenata mora da sadrži :
– trajanje radnog vremena prema normativima rada;
– način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog;
– sredstva za rad za obavljanje poslova koja je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava;
– korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu;
– naknadu drugih troškova i način njihovog utvrđivanja;
– druga prava i obaveze.

Osnovna zarada zaposlenog koji radi van prostorija poslodavca ne može biti utvrđena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog koji radi u prostorijama poslodavca. Odredbe o rasporedu radnog vremena, prekovremenom radu, preraspodeli radnog vremena ne primenjuju se na ovaj ugovor osim ukoliko nije drukčije utvrđeno opštim aktom ili ugovorom o radu. Količina i rokovi za izvršenje poslova ne mogu se odrediti na način kojim se zaposlenom onemogućava da koristi prava na odmor u toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor. Poslodavac može da ugovori van svojih prostorija poslove koji nisu opasni i štetni po zdravlje zaposlenih i drugih lica i ne ugrožavaju životnu sredinu.

Ugovorom o radu sa kućnim pomoćnim osobljem može da se ugovori isplata dela zarade i u naturi. Isplatom dela zarade u nature smatra se obezbeđivanje stanovanja i ishrane ili samo stanovanja odnosno samo ishrane. Vrednost davanja u naturi se mora izraziti u novcu. Najmanji procenat koji se mora isplatiti u novcu je 50% zarade. Ako je zarada ugovorena delom u novcu a delom u naturi onda je poslodavac za vreme odsustvovanja sa rada uz naknadu zarade dužan da zaposlenom naknadu zarade isplaćuje u novcu. Ugovor sa kućnim pomoćnim osobljem ne može da se zaključi sa supružnikom, usvojiocem ili usvojenikom, krvnim srodnikom u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, u pobočnoj liniji do drugog stepena srodstva i sa tazbinskim srednikom do drugog stepena srodstva.

Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje pri put zasniva radni odnos u svojstvu pripravnika za zanimanje za koje je to lice steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme ako je to kao uslov za rad na tim poslovima utvrđeno zakonom ili pravilnikom, ovo se odnosi i na lica koja su radila kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž u stepenu stručne spreme koja je uslov za rad na tim poslovima. Pripravnički staž traje najduže godinu dana, za vreme pripravničkog staža pripravnik ima pravo na zaradu i druga prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom.