Ugovori o kupoprodaji

Kupoprodajni ugovor je takav ugovor kojim se jedna strana, tj prodavac obavezuje da pravo svojine na jednoj stvari prenese na drugo lice, tj. kupca, a druga stran se obavezuje da isplati ugovorom utvrđenu cenu drugoj strani u visini i na način utvrđen ugovorom, odnosno u nedostatku nekog od navedenih elemenata, u skladu sa  običajima prometa u tom delu tržišta u društvu.

Ugovor o kupoprodaji ima bitnu ulogu i veliki značaj u obligacionom pravu. Pravni promet se ne može zamisliti bez ovog ugovora. Svojina se može steći na različite načine, ali se u praksi  ova pravne radnje najčeše regulišu ugovorom o kupoprodaji. Kao što smo videli, postoje različiti načini na koje se može kupoprodaja pravno pokriti. Na prodavcu I kupcu je da se dogovore oko tog načina, ali u svakom slučaju naš Zakon o obligacijama reguliše razne neizvesne situacije, a sve u cilju potpune zaštite I sigurnosti ugovornih strana.

Elementi svih ugovora su raznovrsni. Najvažnije vrste elemenata su a) bitni elementi ugovora b) prirodni elementi ugovora c) slučajni elementi ugovora.

Bitni elementi ugovora su oni elementi bez kojih taj ugovor ne može da postoji, a to su predmet na kome prodavac prenosi pravo svojine (što je apsolutno pravo) a osnovna obavea kupca jeste da prodavcu plati ugovorom određenu ugovorenu cenu za prenešeno pravo svojine na određenom predmetu ugovorne obaveze.

Bitni elementi ugovora se moraju obavezno ugovoriti, da bi ugovor nastao, prirodni elementi se ugovaraju, jer zavisno od svakog ugovora je, po prirodi stvari, neophodno ugovoriti i te elemente. Ako priodni elementi nisu ugovoreni, primenjuju se običaji, odnosno ostali supsidijarni izvori prava. Slučajni elementi ugovora su samo oni koje po prirodi ugovora ne moraju da budu ugovoreni, ali ugovorne strane svojom voljom izičito odluče da i te elemente ugovore.

Posebne vrste kupoprodaje

Postoji dosta modifikacija kupoprodaje,a neke od njih reguliše i ZOO:

1. Prodaja sa pravom preče kupovine
2. Kupovina na probu
3. Prodaja po uzorku ili modelu
4. Prodaja sa specifikacijom
5. Prodaja sa zadržavanjem prava svojine
6. Prodaja sa obročnim otplatama cene

Kupac duguje prodavcu cenu koja mora biti određena ili odrediva, ozbiljna i pravična. Građanskopravni kupoprodajni ugovor mora imati određenu cenu (ugovori između lica koji nisu trgovci). Kod ugovora u privredi ne traži se da cena bude određena. Dovoljno je da je odrediva. Tada je kupac dužan da plati cenu koju je prodavac redovno naplaćivao u vreme zaključenja ugovora, a ako se ova ne može odrediti onda razumnu cenu. Razumna cena je tekuća cena u vreme kada se zaključi kupoprodajni ugovor, a ako se ni ona ne može odrediti, onda sud prema okolnostima slučaja određuje cenu. Kada je ugovorena tekuća cena kupac duguje onu cenu koja je utvrđena zvaničnom evidencijom na tržištu mesta prodavca u vreme kada treba da usledi ispunjenje ugovora. Ako nema zvanične evidencije, onda se posmatraju običaji tržišta. Zvanične evidencije su evidencije koje vode odgovarajuće berze ili druge nadležne organizacije.

Cena može biti određena u ugovoru kao fiksna ili kao promenljiva. Odeređivanje cene se može poveriti trećem licu, a ako to lice ne odredi cenu onda ugovarači treba sami da se usaglase oko cene. Neuspeh u dogovoru oko cene dovodi do toga da se smatra da je ugovorena razumna cena. Ne može se prepustiti jednom ugovaraču da odredi cenu. Tada se smatra kao da cena nije ni određena. Pravičnost cene kao uslov punovažnosti ugovora je odlika kupoprodaje koja podrazumeva princip ekvivalencije u međusobnim pravima i obavezama ugovornih strana. U suprotnom, radi se o prekomernom oštećenju. Kada je cena previše niska i kada ne odgovara stvarnoj vrednosti najčešće se radi o ugovoru o poklonu.

Raskid ugovora

Kao i svaki drugi punovažan ugovor, i ugovor o kupoprodaji može prestati da postoji, odnosno biti raskinut. To može biti posledica sporazumnog raskida, odnosno ugovora kojim ugovorne strane odustaju od svog ranije započetog ugovora. Ugovor može biti raskinut i na osnovu volje jedne ugovorne strane. ZOO predviđa raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, kao i raskid ugovora zbog neispunjenja. Prestanak ugovora može nastupiti i usled nemogućnosti ispunjenja, odnosno kada nijedna strana nije kriva zato što dolazi do raskida ugovora.

Promena vlasnika vozila ili prenos vlasništva vozila je materijalno-pravni postupak koji se može obaviti i prilikom redovne registracije vozila, što i jeste najbolji trenutak , jer se o istom trošku plaćaju kompletne dažbine državi. Kod kupovine polovnog, već registrovanog vozila, prenos se vrši isključivo sa licem navedenim kao vlasnikom u saobraćajnoj dozvoli, odnosno ovlašćenim licem i to sklapanjem kupoprodajnog ugovora i overom potpisa kod notara, opštinskog ili sudskog pisara.

Na ugovor o kupoprodaji ili račun bez izkazanog PDV-a neophodno je platiti porez kod nadležne poreske uprave a po Zakonu prema prebivalištu prodavca vlasnika motornog vozila u visini od 2.5% od procenjene vrednosti vašeg vozila po postojećem katalogu AMSS i nikako se drugačije ne može obračunavati. Vodite računa da u ugovor ne stavite vrednost koja je veća od kataloške jer tada Poreska uprava uzima vrednost koju ste stavili na ugovor kao osnovicu za oporezivanje (Po plaćanju poreza nadležni organ uz postojeći Ugovor izdaje potvrdu kao dokaz o plaćenom porezu na prenos apsolutnih prava svojine i sa takvim kupoprodajnim ugovorom i ostalom potrebnom dokumentacijom budući vlasnik, ili ovlašćeno lice iz agencije odlazi u SUP da bi izvršio prenos vlasništva)

Jedan od najvažnijih i najstresnijih momenata za svakog kupca ili prodavca predstavlja overa (solemnizacija) Ugovora o kupoprodaji nepoktretnosti. Advokat svakog dobrog posrednika, sa posebnom pažnjom pristupa izradi ovog važnog dokumenta.

Pre nego što sa ostalom neophodnom dokumentacijom bude prosleđen Javnom beležniku na solemnizaciju, Ugovor će biti pročitan i proveren nekoliko puta, a naročito pred kupcem i prodavcem koji treba da razumeju apsolutno svaku rečenicu i da se sa njom slože.

Za ugovore kojima se raspolaže nepokretnostima, propisana je posebna forma u kojoj moraju biti zaključeni – forma javnobeležničkog zapisa, za koju je nadležan Javni beležnik na čijem službenom području se nalazi nepokretnost koja je predmet ugovora.

Najčešće, Javni beležnik neće sačinjavati ugovor već će ga posle detaljne provere solemnizovati, odnosno, daće mu snagu javne isprave (ugovor za solemnizaziju će sa svom pratećom dokumentacijom na e-mail javnog beležnika proslediti posrednik pošto ga sačini advokat agencije).