Ugovori o poklonu

Ugovor o poklonu se zaključuje između dva lica: poklonodavca i poklonoprimca. Poklonodavac se obavazuje da poklonoprimcu preda u svojinu određenu nekretninu bez ikakve novčane ili bilo kakve druge  naknade.

Poklonom se smatra svako odricanje od prava, pa i odricanje od nasleđa u korist određenog naslednika, otpuštanje duga, ono što je ostavilac za života dao nasledniku na ime naslednog dela ili zbog osnivanja ili proširenja domaćinstva ili obavljanja zanimanja, kao i svako drugo besplatno raspolaganje.

• Predmet poklona– Može biti stvar, određeno imovinsko pravo ili neka druga korist i on mora biti moguć, dopušten i određen, odnosno odrediv. Kad je predmet ugovora nemoguć, nedopušten (protivan je prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima), neodređen ili neodrediv (ugovor ne sadrži podatke pomoću kojih se njegov predmet može odrediti), ugovor o poklonu je ništav.
• Namera darežljivosti (animus donandi)– Predstavlja akt dobročinstva čije pravno ruho nužno zahteva da poklondavac ispolji svest i nameru da bez odgovarajuće naknade prenese drugome pravo svojine neke stvari ili neko drugo imovinsko pravo ili izvesnu korist u iznetom smislu. Namera darežljivosti mora nedvosmisleno da proizilazi iz sadržine ugovora.

• Poklon sa nalogom ili teretom
• Mešovit poklon
• Uzajamni poklon
• Nagradni
• Poklon zasnovan na moralnoj dužnosti
• Poklon u opštekorisne svrhe
• Poklon za slučaj smrti

Poklon je jednostrano obavezan ugovor i zato se kod njega i javljaju samo obaveze poklonodavca. Ta pravna osobina proizilazi iz pojma ugovora o poklonu prema kome poklonodavac prenosi ili se obavezuje da prenese na poklonoprimca određeno imovinsko pravo ili kakvu korist, bez ikakve naknade.  Poklonoprimac nema obaveze jer je reč o dobročinom ugovoru. Kod poklona sa nalogom ili teretom postoje izvesne dužnosti poklonoprimca ali one ovaj poklon ne čine dvostrano obaveznim i teretnim ugovorom. Poklonoprimac u skladu sa javnim poretkom i moralnim normama ispoljava zahvalnost poklonodavcu ali se ni to ne uzima kao ugovorna obaveza. Neke od obaveza poklonodavca su:

• Obaveza prenosa prava predajom stvari ili obećanjem predaje stvari– Ako se ugovor o poklonu posmatra kao realni ugovor, onda se on zaključuje tek predajom stvari. Ako se posmatra kao pismeni ugovor onda on nastaje zaključenjem ugovora po kome poklonodavac ima obavezu da preda stvar poklonoprimcu jer je to ugovorom obećao.
• Obaveza naknade štete– Pošto je poklon dobročin ugovor, poklonodavac ne odgovara za pravne i fizičke nedostatke na stvari. Ako su pravni ili fizički nedostaci na stvari prouzrokovali takvu štetu poklonoprimcu u vidu izdatka troškova i sl, poklonodavac je dužan da poklonoprimcu nadoknadi tu štetu.

Porez biste morali da platite na poklonjenu nepokretnost, poklonjenu stvar, gotov novac i druge moguće predmete poklona za koje Zakon o porezima na imovinu propisuje obavezu palćanja poreza na poklon.

Međutim, kod obaveze plaćanja poreza na poklon, postoje određene olakšice i osnovi oslobađanja od ove obaveze. Ovo upravo kako bi se prenos prava između lica koja su u posebnom odnosu olakšao. Prema Zakonu, obveznik poreza na poklon nije lice koje u jednoj godini od istog lica primi stvari ili prava u vrednosti koja ne prelazi iznos od 100.000,00 dinara.

Od poreza na poklon oslobođeni su i srodnici poklonodavca koji su u njegovom prvom naslednom redu, odnosno, njegova deca, kao i bračni drug.

Naslednici drugog naslednog reda su roditelji, braća i sestre, koji u nekim slučajevima, ako imaju posebnu vezu sa predmetom poklona, takođe mogu biti oslobođeni poreza. Ti slučajevi izričito su regulisani Zakonom.

Poklonoprimci imaju sreće da za svoje prihvatanje besplatnog davanja moraju da plate 2,5 % vrednosti dobijenog poklona. Poklonoprimci koji su u drugom naslednom redu poklonodavca, ipak imaju povlastice, pa u slučaju da moraju, plaćaju porez u visini od 1,5 % vrednosti poklona.

Ugovor o poklonu je jednostrano obavezan dobročin ugovor, ali on je i dvostrani pravni posao. On se može raskinuti sporazumno ili jednostranim raskidom od strane poklonodavca. U slučaju jednostranog raskida ugovora mogu postojati sledeći razlozi:

• Nezahvalnost
• Osiromašenje poklonodavca
• Razvod, poništenje braka
• Opoziv poklona od strane trećih lica