Autorsko pravo

Stvaranje autorskog dela od strane zaposlenog važno je za sve poslodavce, čiji zaposleni su u prilici da stvore originalnu duhovnu tvorevinu. Ko je vlasnik tog autorskog dela, koja prava ima poslodavac, a koja zaposleni, koliko dugo traju ta prava, samo su neka od pitanja koja se svakodnevno postavljaju. Za sve poslodavce i zaposlene je važno da imaju dobro razumevanje autorskih prava, kako bi na vreme zaštitili svoje interese. Kada je u pitanju IT sektor i autorska prava na softveru, naročito treba obratiti pažnju na specifičnosti koje ovu granu privrede razlikuju od ostalih.

Da bi autorsko delo postojalo, potrebno je da se ispune samo dva uslova:

1. Da delo predstavlja originalnu duhovnu tvorevinu,
2. Da je izraženo u određenoj formi (naročito ako su u pitanju pisana, dramska, muzička ili umetnička dela).

Pri tome originalnost ne zahteva inovativnost u smislu da to delo unosi novine u oblasti iz koje ono potiče što je, na primer, bitna karakteristika patenta. Za razliku od inovativnosti, koja se ceni po objektivnim kriterijumima, originalnost se ceni prevashodno subjektivno, u odnosu na to kakav osećaj stvara kod onih kojima je upućeno (na primer: čitalaca, gledalaca i sl.).

Autorsko delo mora biti izraženo u nekoj formi. Ovaj uslov upravo pravi razliku između nečije originalne ideje (koja je ostala samo na nivou ideje i nije izražena na neki način) i autorskog dela. Za neke vrste autorskog dela (na primer: filmovi, dela arhitekture, vajarska dela i sl.) nije ni moguće kreirati delo bez beleženja tog dela u materijalnoj formi. Ipak, pojedina dramska ili muzička dela mogu da postoje bez izražavanja u materijalnoj formi. Da bi ona bila zaštićena autorskim pravom, moraju da budu u formi koja omogućava izražavanje tog dela.

Autorsko delo postoji bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja. Autorsko delo postoji čak i ako je javno saopštavanje njegove sadržine zabranjeno.

Ipak, autorskopravnom zaštitom nisu obuhvaćene opšte ideje, postupci, metode rada ili matematički koncepti kao takvi, kao ni načela, principi i uputstva koji su sadržani u autorskom delu.

Pisano delo (knjige, brošure, članci, prevodi, računarski programi…), govorna dela (predavanja, besede, govori…), dramska dela, muzička dela, filmska dela, dela likovne umetnosti, dela arhitekture, primenjene umetnosti… Zakon o autorskom i srodnim pravima izričito reguliše da i računarski program spada u polje zaštite autorskog prava.

Autor stiče autorska prava za svoje delo od trenutka njegovog nastanka. Čak i delovi autorskog dela, nezavršeno autorsko delo, kao i sam naslov autorskog dela mogu se smatrati autorskim delom.

Samim činom nastanka dela autor uživa sva prava koja mu pripadaju, a to su imovinska i moralna prava autora. Imovinska prava traju ograničeno vreme i to za života autora i 70 godina posle njegove smrti, dok moralna prava autora ne zastarevaju.

Moralna prava autora obuhvataju isključivo pravo autora da mu se prizna autorstvo na njegovom delu, da njegovo ime, pseudonim ili znak budu naznačeni na svakom primerku dela, odnosno navedeni prilikom svakog javnog saopštavanja dela, isključivo pravo da objavi svoje delo i da odredi način na koji će se delo objaviti kao i da ima isključivo pravo da štiti integritet svog dela.

Iako je vaše delo zaštićeno autorskim pravom od samog nastanka (bez bilo kakve obaveze da registrujete autorsko delo), pred Zavodom za intelektualnu svojinu uspostavljen je dobrovoljni sistem evidencije i deponovanja autorskih dela i predmeta srodnih prava. Deponovanje predstavlja jedan od dokaza o autorstvu na nekom delu. Međutim, važno je razumeti da Zavod ne ispituje sadržinu autorskog dela, kao ni njegovu originalnost, pa deponovanje ne potvrđuje da je predmet autorsko delo.

Imajući u vidu da autorsko delo predstavlja autorovo intelektualno stvaralaštvo, samo fizičko lice može biti autor dela, ali ne i kompanija koja zapošljava radnike kao njihov poslodavac. Smisao autorskog dela je upravo to da autor ostavlja svoj lični pečat na delo koje je kreirao.

Ukoliko je autor, tj. zaposleni stvorio delo u toku trajanja radnog odnosa izvršavajući svoju radnu obavezu, poslodavac ima ovlašćenje da to delo objavi i nosilac je isključivih imovinskih prava na njegovom iskorišćavanju u okviru svoje privredne delatnosti. To pravo poslodavca važi u roku od pet godina od stvaranja dela, ukoliko opštim aktom ili ugovorom o radu nije drugačije predviđeno.

Međutim, nakon isteka roka od 5 godina ili roka predviđenog opštim aktom ili ugovorom o radu, isključiva imovinska prava prelaze na zaposlenog kao autora dela.

Dakle, ako ste poslodavac i želite da zadržite isključiva imovinska prava na autorsko delo, potrebno je da to pravilno predvidite u ugovoru o radu ili opštem aktu poslodavca.

Od pravila da isključiva imovinska prava autora, nakon isteka roka od pet godina, stiče zaposleni, izuzeti su računarski programi, kao i baze podataka (prema poslednjim izmenama Zakona) koje je kreirao zaposleni izvršavajući svoje radne obaveze kod poslodavca ili lice koje je angažovano od strane kompanije kao nezavisni kontraktor (npr. preduzetnik koji je kreirao računarski program po osnovu ugovora o narudžbini).

Naime, u ovom slučaju, poslodavac je trajni nosilac svih imovinskih prava na računarskom programu, i na bazi podataka ukoliko ugovorom nije drugačije određeno.

Znači, ukoliko zaposleni programer želi da ispregovara drugačije uslove, potrebno je da unese klauzulu u ugovor kojim se drugačije reguliše ovo pitanje. U suprotnom, primenjivaće se zakonska odredba koja, za razliku od ostalih privrednih delatnosti, ide u potpunosti u korist poslodavca.