Krivična dela

Krivično delo je radnja čoveka koja je u zakonu predviđena kao krivično delo, koja je protivpravna i skrivljena. Dakle, ovako određen pojam krivičnog dela ima četiri konstitutivna elementa, pri čemu se delo čoveka, predviđenost u zakonu i protivpravnost smatraju objektivnim, a krivica subjektivnim elementom.

Naša kancelarija pruža klijentima podršku po svim pitanjima vezanim za krivična dela, bez obzira da li su žrtve ili počinioci. U cilju pribavljanja osnova za podnošenja krivičnih prijava sa što je moguće više informacija, sprovodimo nepohodna prethodna istraživanja uz pomoć najboljih stručnjaka iz različitih oblasti. Takođe, kako bi se osigurala najbolja odbrana za klijente koji su suočeni sa tužilačkom istragom ili sudskim krivičnim postupkom, sprovodimo sve potrebne istrage kako bi pribavili dokaze u cilju izdejstvovanja oslobađajuće presude, sve u saradnji sa mrežom kvalifikovanih konsultanata i stručnjaka iz različitih oblasti.

1. Prvi elemenat krivičnog dela jeste to da ono mora biti delo čoveka. Dakle, ukoliko je posledica nastupila npr. dejstvom prirodne sile ili životinje (sem ako je životinju, kao sredstvo izvršenja, iskoristio čovek) krivično delo ne postoji. Takođe, krivično delo neće postojati onda kada je učinilac lice koje je mlađe od 14 godina, jer ne postoji objektivni uslov (uzrast) da bi se to lice moglo smatrati odgovornim.
2. Drugi elemenat jeste da je delo predviđeno u zakonu kao krivično delo. Predviđenost u zakonu jeste derivat najvažnijeg načela Krivičnog prava, načela zakonitosti, koje kaže da se za neko delo učinilac može kazniti samo kada su, u vreme izvršenja tog krivičnog dela, njegova obeležja, kao i kazna koja je za njega predviđena bila određena u zakonu. Predviđenost zakonom sužava krug protivpravnih ponašanja na ona protivpravna ponašanja koja su proglašena krivičnim delom.
3. Protivpravnost se obično shvata kao protivnost nekoj pravnoj normi, odnosno kršenje nekog propisa ljudskom radnjom. Međutim, nije svako protivpravno delo istovremeno i krivično delo, jer postoje različiti osnovi koji mogu isključiti protivpravnost (npr. nužna odbrana, krajnja nužda, vršenje službene dužnosti, itd.), a kada je protivpravnost isključena onda nema ni krivičnog dela. Tek ukoliko, u konkretnom slučaju, ne postoji neki od osnova koji isključuju protivpravnost, može se konstatovati da je učinjeno krivično delo u nepotpunom, objektivnom smislu (krivično nepravo). Prva tri pomenuta elementa mogu postojati bez četvrtog – krivice (koja se poslednja utvrđuje), dok obrnuto nije moguće – nema krivice ukoliko nisu ostvareni objektivni elementi.
4. Poslednji elemenat krivičnog dela jeste vinost ili krivica. Vinost (krivica) se shvata psihički odnos učinioca prema delu koje je izvršio i za koje mu se može uputiti socijalno-etički prekor. Krivica se može stepenovati (umišljaj, nehat..), što je relevantno, pre svega, prilikom odmeravanja kazne.

Zastupamo klijente, kako okrivljene tako i oštećene, pred Osnovnim sudovima i tužilaštvima, ali takođe i pred Višim i Apelacionim sudovima i tužilaštvima, kao i pred Vrhovnim kasacionim sudom Srbije. Pristup saslušanjima sa odbranom u pretkrivičnom i krivičnom postupku, odbrana u krivičnom postupku, sastavljanje žalbi, krivičnih prijava i drugih akata, samo su neke od usluga koje pružamo u ovoj pravnoj oblasti.

Pružanje kvalitetne odbrane za krivična dela iz grupe dela protiv imovine, života i tela, zdravlja ljudi, ali i  iz svih drugih oblasti krivičnog i prekršajnog prava. U odbrani pred sudovima kancelarija se vodi načelima da ne brani krivično delo nego čoveka, svaki slučaj analizira do najsitnijih detalja i sagledava sa svih mogućih aspekata.

Naša advokatska kancelarija vrši odbranu u svim vrstama krivičnog postupka bez obzira za koje krivično delo vas terete. Advokata branioca može angažovati okrivljeni lično, ali i član porodice okrivljenog ili bračni drug. Dalji tok postupka je identičan, bez obzira ko je izabrao branioca.