Krivični postupak u našem pravnom sistemu uglavnom otpočinje donošenjem naredbe o sprovođenju istrage, ili pak, potvrđivanjem optužnice kojoj nije prethodila istraga. U slučaju da je protiv vas pokrenut krivični postupak na bilo koji od ovih načina, biće vam neophodan branilac u postupku.
Po našem krivičnom procesnom pravu odbrana u krivičnom postupku može biti fakultativna ili obavezna. U slučaju obavezne odbrane, morate imati branioca – advokata, još od prvog saslušanja pa sve do okončanja postupka, dok u slučaju fakultativne odbrane to nije zakonski obavezno, ali je poželjno i daje vam odlučujuću prednost u postupku.
Krivični predmeti nisu laki ni za sud, ni za branioca, jer u tom postupku jedna greška može da dovede do katastrofalnih posledica, kao što su oduzimanje imovine, ograničavanje slobode kretanja, a do pre deceniju, optuženi je mogao da izgubi i život. Ulozi su veliki, propusti se ne praštaju, a optuženi ima samo branioca pored sebe, nasuprot čitavog državnog aparata, koji ga krivično goni.
Važnost branioca ogleda se i u tome što se kod nekih dela, posebno tamo gde postoji manjak materijalnih dokaza, presude donose na osnovu onoga što je rekao sam okrivljeni, a što često može da bude izvučeno iz konteksta. Zbog toga je za klijente izuzetno važna pomoć advokata u ovako osetljivim postupcima, kao što su krivični, jer jednom rečju mogu da nanesu neizmerivu štetu sebi. Cena koja se na kraju plaća uvek je manja ukoliko se odbrana prepusti dobrom advokatu.
Ko može podneti krivičnu prijavu?
Zakonom nije predviđen krug lica koja su isključivo ovlašćena na podnošenje krivične prijave, pa tako svako može, ukoliko smatra da je radnjom nekog lica izvršeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, podneti protiv tog lica krivičnu prijavu. U najvećem broju slučajeva, krivičnu prijavu podnosi policija kao državni organ, kada u okviru obavljanja poslova iz svoje nadležnosti oceni da postoji određeni stepen sumnje da je neko lice učinilo krivično delo. Međutim, kako to nije isključivo pravo policije, svako, dakle i fizička i pravna lica, kao i državni i drugi organi, imaju pravo da sami neposredno ili preko advokata, podnesu krivičnu prijavu.
Kada se podnosi krivična prijava?
Krivičnu prijavu treba podneti što je pre moguće, odnosno u kratkom roku od saznanja za postojanje krivičnog dela i učinioca. Odugovlačenje sa podnošenjem krivične prijave se može negativno odraziti na sam tok i uspešnost celokupnog pretkrivičnog, a potom i krivičnog postupka. Posmatrano sa praktične strane, samim protekom vremena povećava se opasnost od nemogućnosti pribavljanja dokaza, jer se kasnije teže dolazi do materijalnih dokaza o učinjenom krivičnom delu ili učiniocu, a eventualni svedoci od kojih je potrebno uzeti iskaze o kritičnom događaju, vremenom zaboravljaju neke od relevantnih činjenica i ključnih detalja, koji mogu biti od značaja za istragu, pretkrivični postupak i kasnije podizanje optužnog akta.
Kome se krivična prijava podnosi?
Krivična prijava se podnosi nadležnom javnom tužilaštvu. Nadležnost tužilaštva se razlikuje u zavisnosti od vrste krivičnog dela koje se prijavljuje kao i u zavisnosti od visine zaprećene kazne za to delo. Pa tako nadležna mogu biti osnovna tužilaštva, viša tužilaštva ili posebna odeljenja pojedinih tužilaštava. Pored toga, potrebno je voditi računa i o mesnoj nadležnosti javnog tužilaštva kome se krivična prijava podnosi. Pitanje stvarne i mesne nadležnosti je vrlo važno jer u krivičnom postupku jedino može učestvovati onaj javni tužilac koji je nadležan da postupa u konkretnoj pravnoj stvari.
Šta krivična prijava treba da sadrži?
Dobra krivična prijava je ona krivična prijava koja je sastavljena tako da sadrži sve elemente koji su krivičnopravno relevantni i neophodni za brzo i efikasno postupanje. Činjenice navedene u krivičnoj prijavi moraju biti označene na način da postupajući javni tužilac može na osnovu njih da preduzme radnje potrebne za gonjenje učinioca krivičnog dela. Drugim rečima, od sadržine krivične prijave, direktno zavisi kakva će biti uspešnost budućeg krivičnog odnosno pretkrivičnog postupka. Pravilno sastavljena krivična prijava, koja sadrži sve pravno relevantne činjenice, sve elemente bića krivičnog dela, precizno označen opis radnje krivičnog dela, tačnu kvalifikaciju krivičnog dela, te predloge za izvođenje adekvatnih dokaza i dokaznih radnji, može u mnogome olakšati posao javnom tužiocu u gonjenju učinilaca krivičnih dela i time sprečiti nepotrebno odugovlačenje pretkrivičnog, odnosno krivičnog postupka.
Naša advokatska kancelarija vrši odbranu u svim vrstama krivičnog postupka bez obzira za koje krivično delo vas terete. Advokata branioca može angažovati okrivljeni lično, ali i član porodice okrivljenog ili bračni drug. Dalji tok postupka je identičan, bez obzira ko je izabrao branioca.