Nasledno pravo

Nasledno pravo podrazumeva da nasleđivanje može biti zakonsko kad su naslednici najčešce bliski srodnici preminulog ili testamentarno kada se kao naslednici pojavljuju lica van kruga zakonskih naslednika koja su ostaviocu bila posebno draga. Nasleđivanje kao proces prelaska imovine umrlog lica na druga lica, vrlo često zahteva stručnu pravnu pomoć, bilo da je   pitanju nasleđivanje na osnovu zakona, bilo da se radi o nasleđivanju na osnovu testamenta.

Nasledno pravo je oblast u kojoj pravna pomoć uključuje sledeće usluge:

• Ostavinska rasprava, kao i parnični i drugi postupci povodom naslednopravnih odnosa;
• Prioritetno namirenje potraživanja u ostavinskom postupku i obezbeđenje zaostavštine;
• Sastavljanje naslednopravnih ugovora (Ugovor o doživotnom izdržavanju, Ugovor o raspodeli imovine za života);
• Priznanje i izvršenje stranih sudskih i arbitražnih odluka iz nasleđivanja;
• Poništaj i raskid Ugovora o doživotnom izdržavanju;
• Testament (sastavljanje, izvršenje i poništaj);
• Postupak proglašenja testamenta;
• Ugovor o poklonu i naslednopravni efekti;
• Privatno investiranje i donacije;
• Ugovori između članova (vlasnika) kompanije o regulisanju međusobnih imovinskih odnosa;
• Upravljanje i korišćenje zajedničkih nepokretnosti i pokretnih stvari;
• Proglašenje nestalog lica za umrlo, dokazivanje smrti.

Čak i kad je saglasnost naslednika, ili potencijalnih naslednika, oko podele imovine ostavioca na visokom nivou, potrebno je sa aspekta pravne tehnike urediti te odnose na najbolji mogući način  kroz ugovore o doživotnom izdržavanju, ili raspodeli imovine za života.

Testament svakako predstavlja vrlo važan institut naslednog prava obzirom da predstavlja strogo ličnu, jednostranu izjavu volje za to sposobnog lica, kojom ono određuje raspodelu svoje imovina za slučaj smrti. Dve najzastupljenije forme testamenta su: svojeručni testament i testament pred svedocima. Svojeručni testament kao što samo ime kaže sastavlja ostavilac koji je pismen i važno je da isti bude napisan rukom i potpisan od strane ostavioca, ostavilac koji na kraju testamenta ostavi otisak kažiprsta čini ništavan testament i kao takav nema uticaja u pravnom saobraćaju. Testament pred svedocima može da sastavi ostavilac koji je sposoban za rasuđivanje i ima testamentalnu sposobnost, zna da čita i piše i neopozivo izjavi u prisustvu dva svedoka, punoletna građanina, nakon što pročita tekst zaveštanja da je to njegova poslednja volja.

Pored ova dva najzastupljenija oblika testamenta postoji i sudsko zaveštanje kao i brodsko, konzularno i usmeno zaveštanje koje je najstroža forma jer zahteva izuzetne prilike u kojima se ostavilac nalazi kao i istovremeno prisustvo tri svedoka pred kojima ostavilac izjavljuje svoju poslednju volju.
Zakonom o nasleđivanju regulisana su pitanja ko može biti naslednik, kako sastaviti smrtovnicu i dati nasledničku izjavu. Naslednik se može prihvatiti nasleđa ili se odreći nasleđa i to se u formalnom smislu vrši putem nasledničke izjave. Odricanje od nasleđa u korist ostalih naslednika predstavlja čestu pojavu u ostavinskom postupku kada naslednici iz određenih ličnih razloga ustupaju svoj nasledni deo ostalim srodnicima pozvanim na nasleđe. Prema važećim propisima vođenje ostavinskog postupka poverava se Javnim beležnicima i to od sastavljanja smrtovnice do donošenja rešenja o nasleđivanju, čime se na izvestan način rasterećuje rad suda u tom delu.

Ugovor o doživotnom izdržavanju predstvalja poseban ugovor naslednog prava kojim se definišu obaveze i prava davaoca i primaoca izdržavanja. Ovim ugovorom obavezuje se davalac izdržavanja da doživotno izdržava primaoca izdržavanja, a naročito da ga neguje i pazi, u bolesti obezbedi adekvatan medicinski tretman, stara o njegovoj ishrani, odeći i obući, posle smrti sahrani i izda podušje po mesnim običajima, te da mu doživotno pruži neophodnu brigu, negu i pomoć. Primaoci izdržavanja s druge strane pak, u znak zahvalnosti, ostavljaju svu ili deo imovine davaocu izdržavanja.

Ostavinska rasprava predstavlja sudski postupak, s tim da u praksi sud poverava vođenje ovog postupka javnom beležniku. Naše usluge podrazumevaju vođenje ostavinskog postupka kako pred sudom, tako i pred nadležnim javnim beležnikom. Ostavinska rasprava uključuje preduzimanje prethodnih radnji, postupanje sa testamentom i postupak raspravljanja zaostavštine. Pored usluga iz naslednog prava, pružamo pravne usluge iz oblasti porodično pravo.

Nasledno pravo naslednika može u velikoj meri zavisiti od prve faze ostavinskog postupka u kojoj se preduzimaju prethodne radnje. U ovoj fazi postupka može se tražiti vršenje popisa i procene imovine umrlog ostavioca. Kada postoje okolnosti koje nalažu naročitu opreznost, mogu se odrediti i mere za obezbeđenje imovine koja je predmet nasleđivanja i to: predaja imovine na čuvanje poverljivom licu ili u sudski depozit, pečaćenje nepokretnosti i postavljanje privremenog staraoca imovine.

Nasledno pravo naslednik može ostvariti po osnovu zakona ili testamenta. Nasleđivanje po osnovu zakona vrši se po naslednim redovima, a kao naslednici se mogu pojaviti isključivo krvni srodnici (uključujući i srodnike po usvojenju) i bračni supružnik. U zakonom predviđenim slučajevima pravo bračnog supružnika na nasleđivanje može biti veće ili manje u odnosu na ono što mu po zakonu pripada.

Testament predstavlja poseban osnov za nasleđivanje, ali mora biti sačinjen u strogim zakonom predviđenim formama i biti pravno preciznog sadržaja kako bi proizvodio dejstvo. Testament može biti predmet poništaja, a u slučaju da je pravo zakonskog naslednika povređeno testamentom on ima pravo na nužni deo bez obzira na sadržinu testamenta.

Naša kancelarija pruža širok spektar usluga u oblasti naslednog prava i ova oblast predstavlja jednu od omiljenih u radu tako da nam se možete obratiti oko svih nejasnih pitanja iz naslednog prava.