Sporazumni razvod braka

Sporazumni razvod braka podrazumeva da supružnici koji su dobrovoljno stupili u brak isto tako putem dogovora mogu isti da raskinu. Kod sporazumnog razvoda braka bitno je da supružnici zajednički žele da dođe do prestanka braka, te putem istog regulišu i pitanja starateljstva nad maloletnom decom kao i podelu zajedničke imovine.

Sporazum mora biti podnet sudu u kome su supružnici imali poslednje zajedničko prebivalište i to u pisanom obliku. Sastavni deo Sporazuma je Sporazum o vršenju roditeljskog prava, kao i Sporazum o deobi zajedničke imovine.

Sud o Sporazumnom razvodu braka odlučuje tako što donosi presudu. Ukoliko mora da dođe do razvoda braka ovaj postupak je manje zahtevan i manje utiče na narušavanje odnosa između supružnika, kao i eventualne maloletne dece.

Brak se uvek razvodi u sudskom postupku čije pokretanje iniciraju sami supružnici. U tom smislu, razlikujemo dve situacije, odnosno dva inicijalna akta kojima se pokreće razvod braka:

1. Predlog za sporazumni razvod braka koji supružnici podnose zajednički
2. Tužba za razvod braka koju podnosi jedan od supružnika

Brak prestaje da postoji tek kada presuda kojom se brak razvodi postane pravnosnažna. Navedena presuda postaje pravnosnažna protekom roka za izjavljivanje žalbe, odnosno, ukoliko je žalba podneta, nakon što o njoj bude odlučeno.

Međutim, ukoliko se oba supružnika odreknu prava na žalbu, presuda kojom se brak razvodi postaje pravnosnažna danom donošenja i objavljivanja, odnosno, u tom slučaju, brak prestaje čim sud donese presudu.

Imovina supružnika može biti zajednička i posebna. Pravljenje ove razlike je veoma značajno jer se zajednička imovina supružnika obavezno deli prilikom razvoda braka, dok posebna imovina nije predmet podele, odnosno stvari i prava koja čine posebnu imovinu jednog od supružnika ostaju u celosti u njegovoj imovini i nakon razvoda braka.

U tom smislu, posebnu imovinu jednog supružnika čini imovina, dakle stvari i prava, koje je isti stekao pre sklapanja braka, kao i imovina koju je tokom trajanja braka stekao deobom zajedničke imovine odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava. Dakle, ovako stečena imovina se ne deli između supružnika.

Porodični zakon izričito propisuje da sporazum o razvodu braka obavezno sadrži pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine. Dakle, zajednička imovina se prilikom razvoda braka sporazumom obavezno deli.

Ukoliko se deoba zajedničke imovine supružnika vrši u okviru postupka sporazumnog razvoda braka, supružnici nisu dužni da sporazum o deobi overavaju kod javnog beležnika. Navedeno je logično imajući u vidu da supružnici podnose samo predlog za sporazumni razvod braka, dok sud donosi presudu bez koje se brak ne može razvesti.

Sadržaj predloga za sporazumni razvod braka zavisi od dogovora supružnika u zavisnosti od toga da li supružnici imaju decu i zajedničku imovinu. Ukoliko supružnici imaju zajedničku imovinu, predlog za sporazumni razvod braka obavezno sadrži pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine, a ukoliko imaju i decu koja su i dalje pod roditeljskim staranjem, obavezan je i pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava.

Prilikom podnošenja predloga za sporazumni razvod braka, supružnici u isti obavezno moraju uneti i pisani sporazum o vršenju roditeljskog prava. Pritom, supružnici se mogu dogovoriti da roditeljsko pravo vrše zajednički i sporazumno, dakle oba roditelja zajedno, ili samostalno, pri čemu roditeljsko pravo vrši samo majka ili samo otac deteta, odnosno dece. U tom smislu, razlikuju se:

• Sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava
• Sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava

Sporazumom o zajedničkom vršenju roditeljskog prava roditelji deteta se pismeno saglašavaju da će roditeljska prava i dužnosti obavljati zajednički, međusobnim sporazumevanjem, koje mora biti u najboljem interesu deteta. Dakle, ukoliko sud proceni da sporazum koji su roditelji postigli nije u najboljem interesu deteta, odlučiće na drugačiji način, odnosno u skladu sa onim što je u detetovom najboljem interesu.

Bitno je naglasiti da je sastavni deo sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava i sporazum o tome koje mesto i adresa će se smatrati prebivalištem deteta.

U pitanju je iznos koji će roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo plaćati roditelju kojem je to pravo povereno, a sve na ime izdržavanja deteta, što obuhvata troškove ishrane, odeću i obuću, školske obaveze, vannastavne aktivnosti koje dete pohađa i slično.

Preporuka je da supružnici angažuju advokata koji će pre svega moći da pruži pravno savetovanje pre i u toku postupka, koji će u njihovo ime stručno i efikasno sačiniti sporazum o razvodu braka sa svim neophodnim elementima, a poštujući namere i želje klijenta.