Ugovori o delu

Sklapanje ovog ugovora se vrši između naručioca i izvršioca posla. Ugovor o delu se zaključuje kada izvršilac posla nema status zaposlenog, već radi na određeno vreme van radnog odnosa. On nema nikakva prava iz radnog odnosa.

Ugovor o delu je regulisan članom 199 Zakona o radu kao i članovima 600-629 Zakona o obligacionim odnosima. Poreski propisi vezano za ugovor o delu se nalaze u Zakonu o porezu na dohodak građana i Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Posebne odredbe Zakona o radu koje se bave ugovorom o delu tiču se vrste poslova radi čijeg obavljanja se može zaključiti ovakav ugovor, neophodne usklađenosti sa opštim aktom (kada se potpisuje u umetničkoj ili drugoj delatnosti u oblasti kulture) i njegove obavezne forme i osnovne sadržine.

Prema navedenim zakonskim odredbama poslodavac može sa određenim licem da zaključi ugovor o delu radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili opravku određene stvari, ili samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.

Ugovor o delu može da se zaključi i sa licem koje obavlja umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, a takav ugovor mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture, ako je takav kolektivni ugovor zaključen.

Ugovorne strane su: 1) naručilac posla (poslodavac) i 2) izvršilac posla (poslenik). Ugovor se može zaključiti sa nezaposlenim licem, zaposlenim licem (kod drugog poslodavca ili kod samog naručioca posla), licem koje samostalno obavlja delatnost, osiguranikom poljoprivrednikom, studentom, korisnikom starosne penzije.

Ugovor o delu obavezno se zaključuje u pisanom obliku.

Imajući u vidu zakonske odredbe može se zaključiti da je zakonodavac odredio sledeće bitne karakteristike ugovora o delu.

Osnovno obeležje ovog ugovora po zakonskoj odredbi jeste da se može zaključiti isključivo za obavljanje poslova koji su van delatnosti poslodavca, što bi vodilo zaključku da to nikako ne mogu biti poslovi koji su sistematizovani kod poslodavca.

Ukoliko bi navedeni ugovor za predmet imao obavljanje poslova iz delatnosti poslodavca, poslova sistematizovanih kod poslodavca, takav ugovor ne bi imao pravnu prirodu ugovora o delu i ne bi proizvodio pravne posledice s obzirom da je zaključen suprotno odredbama člana 199. Zakona.

Ugovor o delu nije ugovor o radu i angažovana osoba nema status zaposlenog radnika, pa samim tim nema ni prava iz radnog odnosa. To znači da:

• nema prava na godišnji odmor,
• nema prava na bolovanje i porodiljsko odsustvo,
• nema prava na pauzu,
• nema definisano radno vreme,
• nema plaćene troškove prevoza,
• nema smeštaj i hranu na službenom putu,
• nema ni ostala prava iz radnih odnosa.

Predmet ugovora o delu može biti:

• samostalna izrada ili popravka stvari,
• samostalno obavljanje fizičkog ili intelektualnog posla.

Poslenik za vreme obavljanja ugovorenog posla ima prava iz obaveznog socijalnog osiguranja.

Prema odredbama člana 12. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju osiguranici samostalnih delatnosti jesu i lica koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o delu odnosno poslove po osnovu autorskog ugovora, kao i poslove po osnovu drugih ugovora, kod kojih za izvršen posao ostvaruju naknadu, a nisu osigurani po drugom osnovu. Lica koja obavljaju određene poslove po osnovu ugovora o delu ostvaruju i prava za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom bolešću, dok ne steknu svojstvo osiguranika u skladu sa odredbama ovog zakona.

U skladu sa članom 7. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje obveznici doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje su i lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu a u koja spada i fizičko lice koje obavlja poslove po osnovu ugovora o delu.

Što se tiče uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje, isto se ne obračunava i ne plaća ukoliko je izvršilac posla zdravstveno osiguran po drugom osnovu, već isključivo ako to nije (nezaposleno lice).

Obveznik uplate doprinosa je naručilac posla ukoliko se radi o pravnom licu ili preduzetniku. Međutim, ukoliko je naručilac posla lice koje nije obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa, tada je obveznik uplate doprinosa izvršilac posla, koji je dužan da sam obračuna i uplati doprinose i koji se u tom delu regresira od naručioca posla preko ugovorene naknade.

Osnovica doprinosa je ugovorena naknada po tom osnovu. Ugovorena naknada je naknada za rad u kojoj su sadržani porez i doprinosi koji se plaćaju na teret lica koja ostvaruju tu naknadu. Ugovorena naknada ima tretman drugih prihoda, saglasno članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana . Istim članom propisano je da je obveznik poreza na druge prihode fizičko lice koje ostvari prihode po osnovu ugovora o delu, pri čemu oporeziv prihod čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%.

Naručilac posla može da raskine ugovor o delu pre dogovorenog roka i bez obrazloženja, ali mora da isplati ugovorenu naknadu radniku.

Takođe, naručilac posla može da raskine ugovor o delu i ako izvršilac ne pošuje rokove, ako posao nije obavljen u skladu sa ugovorom, ako je loše odrađen posao, pa u tom slčaju nema obavezu da ga plati.

U praksi često dolazi do zloupotreba kada poslodavci angažuju radnika da obavlja poslove u okviru redovne delatnosti firme, a sklope sa njim ugovor o delu (npr. kada je zaposlen radnik na porodiljkom odsustvu). To je veliki prekršaj, a jedini validni ugovor u tom slučaju je ugovor o radu.

Ovo je veoma važno jer angažovani radnik ima pravo da inspekciji rada prijavi poslodavca i svoj slučaj, a kazne su velike.